Upitne rečenice, ili pitanja, na kraju imaju znak pitanja.
Međutim, kada ih prepričamo, na kraju prepričanog pitanja stoji tačka.
Toma: "Gde si bila juče?"
Toma me je pitao gde sam bila prethodnog dana.
Važno je da ovo razumete na samom početku, jer se u engleskom jeziku upitni oblik gradi ili uz pomoć glagola TO DO (do, does, did) ili inverzijom. U indirektnom govoru ne sme da bude ni jednog ni drugog, jer se na kraju nalazi tačka, pa i rečenica mora imati oblik izjavne rečenice - bez inverzije ili do/does/did.
Druga važna stvar jeste da se pitanja dele u dve velike grupe:
1. Pitanja koja počinju upitnim rečima - Wh-questions
Sve upitne reči na engleskom, osim How, počinju sa Wh - who, what, when, where, why, which, whom, whose.
2. YES/NO pitanja, na koja možemo odgovoriti sa DA ili NE
Ona počinju pomoćnim ili modalnim glagolima. Pomoćni glagoli su oni uz čiju pomoć gradimo vremena, ili bar njihov upitni i odrični oblik: do, does, did; am, is, are, was, were; have, has, had; will. Modalni glagoli su: can, could, should, would, must, can, ought to...
Na primer:
"Da li umeš da plivaš?" - "Da, umem."
(Dok na pitanje "Gde si bila juče", nikako ne možeš da odgovoriš sa DA ili NE)
Ove dve vrste pitanja na različite načine prebacujemo u indirektan govor (ne brinite, razlika je sasvim mala), ali pravilo o tome da nema inverzije i pomoćnih glagola za upitni oblik, važi za sva pitanja.
VAŽNO: I kada upitne rečenice prebacujemo u indirektan govor, važe ista pravila kao kod izjavnih rečenica - pravila o slaganju vremena, kao i o izmenama ličnih zamenica, prisvojnih prideva, izraza za vreme i mesto. Pravila možete pogledati u ovom tekstu.
A sada prelazimo na ono što je bitno samo kod upitnih rečenica, najpre Wh-, a onda YES/NO.
Uvodni glagol (reporting verb) najčešće je asked ili wanted to know. Kao što vidite, i ovde je uvodni glagol u prošlom vremenu.
Međutim, kada ih prepričamo, na kraju prepričanog pitanja stoji tačka.
Toma: "Gde si bila juče?"
Toma me je pitao gde sam bila prethodnog dana.
Važno je da ovo razumete na samom početku, jer se u engleskom jeziku upitni oblik gradi ili uz pomoć glagola TO DO (do, does, did) ili inverzijom. U indirektnom govoru ne sme da bude ni jednog ni drugog, jer se na kraju nalazi tačka, pa i rečenica mora imati oblik izjavne rečenice - bez inverzije ili do/does/did.
Druga važna stvar jeste da se pitanja dele u dve velike grupe:
1. Pitanja koja počinju upitnim rečima - Wh-questions
Sve upitne reči na engleskom, osim How, počinju sa Wh - who, what, when, where, why, which, whom, whose.
2. YES/NO pitanja, na koja možemo odgovoriti sa DA ili NE
Ona počinju pomoćnim ili modalnim glagolima. Pomoćni glagoli su oni uz čiju pomoć gradimo vremena, ili bar njihov upitni i odrični oblik: do, does, did; am, is, are, was, were; have, has, had; will. Modalni glagoli su: can, could, should, would, must, can, ought to...
Na primer:
"Da li umeš da plivaš?" - "Da, umem."
(Dok na pitanje "Gde si bila juče", nikako ne možeš da odgovoriš sa DA ili NE)
Ove dve vrste pitanja na različite načine prebacujemo u indirektan govor (ne brinite, razlika je sasvim mala), ali pravilo o tome da nema inverzije i pomoćnih glagola za upitni oblik, važi za sva pitanja.
VAŽNO: I kada upitne rečenice prebacujemo u indirektan govor, važe ista pravila kao kod izjavnih rečenica - pravila o slaganju vremena, kao i o izmenama ličnih zamenica, prisvojnih prideva, izraza za vreme i mesto. Pravila možete pogledati u ovom tekstu.
A sada prelazimo na ono što je bitno samo kod upitnih rečenica, najpre Wh-, a onda YES/NO.
Uvodni glagol (reporting verb) najčešće je asked ili wanted to know. Kao što vidite, i ovde je uvodni glagol u prošlom vremenu.
Wh- qustions
(pitanja koja počinju upitnim rečima)
Kod ovih pitanja pravilo je da nakon uvodnog glagola prvo pišemo upitnu reč iz pitanja, pa subjekat, da nam ne bi slučajno promakla inverzija.
Na primer:
John: "Where are you?"
John wanted to know where I was.
Koje smo promene izvršili?
1) Napisali smo uvodni glagol u prošlom vremenu
2) Prepisali smo upitnu reč where
3) Ličnu zamenicu you smo zamenili sa I (jer je mene pitao gde sam)
4) Izvršili smo slaganje vremena, pa je are prešlo u was (Present Simple je prešao u Past Simple)
Ajd još jedan primer:
Sarah: "George, what are you waiting for?"
Sarah asked George what he was waiting for.
Znači, zadržali smo upitnu reč, odmah smo napisali subjekat posle upitne reči, pri čemu je YOU prešlo u HE (da smo zadržali you ispalo bi da je pitala tebe, a ne njega) i Present Continuous je prešao u Past Continuous - are waiting u was waiting.
A sad primer koji ima i izraz za vreme (prilošku odredbu):
Sally: "Ian, where did you see my brother yesterday?"
Sally asked Ian where he had seen her brother the day before.
Izmene u ovom primeru su sledeće:
you - he
did see - had seen (Past Simple u Past Perfect)
my - her
yesterday - the day before
Upitna reč where je zadržana, i najpre smo napisali subjekat jer ne smemo da zadržimo upitni oblik u prepričanom pitanju.
Da izanaliziramo malo ovaj poslednji primer:
Moj otac: "Da li želiš da ideš sa mnom?"
Moj otac me je pitao da li sam želela (u tom trenutku) da idem sa njim.
Kao što vidite, i u našem jeziku smo promenili lične zamenice, dok smo na engleskom morali da dodamo "da li JA želim...", jer u engleskom uvek moramo da imamo subjekat. Promenili smo i sa mnom u sa njim.
U engleskoj rečenici smo dodali i if i izvršili slaganje vremena, pa je Present Simple (do you want) prešao u Past Simple (wanted, ne did want, jer prepričano pitanje na kraju ima tačku, pa ne sme da ima upitni oblik).
Na kraju, naravno, vežbanja, a ako je nešto ostalo nejasno, slobodno pitajte u komentarima.
Lakše vežbanje
Odlično vežbanje
I još jedno
Na primer:
John: "Where are you?"
John wanted to know where I was.
Koje smo promene izvršili?
1) Napisali smo uvodni glagol u prošlom vremenu
2) Prepisali smo upitnu reč where
3) Ličnu zamenicu you smo zamenili sa I (jer je mene pitao gde sam)
4) Izvršili smo slaganje vremena, pa je are prešlo u was (Present Simple je prešao u Past Simple)
Ajd još jedan primer:
Sarah: "George, what are you waiting for?"
Sarah asked George what he was waiting for.
Znači, zadržali smo upitnu reč, odmah smo napisali subjekat posle upitne reči, pri čemu je YOU prešlo u HE (da smo zadržali you ispalo bi da je pitala tebe, a ne njega) i Present Continuous je prešao u Past Continuous - are waiting u was waiting.
A sad primer koji ima i izraz za vreme (prilošku odredbu):
Sally: "Ian, where did you see my brother yesterday?"
Sally asked Ian where he had seen her brother the day before.
Izmene u ovom primeru su sledeće:
you - he
did see - had seen (Past Simple u Past Perfect)
my - her
yesterday - the day before
Upitna reč where je zadržana, i najpre smo napisali subjekat jer ne smemo da zadržimo upitni oblik u prepričanom pitanju.
Yes/No questions
(pitanja koja počinju pomoćnim i modalnim glagolima)
Kod ove druge grupe pitanja važe apsolutno sva pravila koja važe za Wh-pitanja: nema inverzije, menjamo lične zamenice i prisvojne prideve, vršimo slaganje vremena, vršimo izmene kod priloških odredbi ukoliko su potrebne za vernije prenošenje informacije iz direktnog pitanja.
Jedina novina je da nakon onog uvodnog glagola, dodajemo IF (isto kao što smo kod izjavnih rečenica dodali that).
Mary: "Can you help me, Peter?"
Mary asked Peter IF he could help her.
Nakon uvodnog glagola prvo smo stavili IF, pa odmah subjekat, gde je you prešlo u he (jer je pitala njega, a ne tebe), can je prešlo u could, a lična zamenica me (koja je ovde u funkciji objekta) je prešla u her (jer je pomoć potrebna njoj, a ne meni).
Još jedan primer:
Tom: "Did you see my sister yesterday, Ann?"
Tom asked Ann if she had seen his sister the day before.
Pa još jedan:
My father: "Do you want to go with me?"
My father asked me if I wanted to go with him.
Da izanaliziramo malo ovaj poslednji primer:
Moj otac: "Da li želiš da ideš sa mnom?"
Moj otac me je pitao da li sam želela (u tom trenutku) da idem sa njim.
Kao što vidite, i u našem jeziku smo promenili lične zamenice, dok smo na engleskom morali da dodamo "da li JA želim...", jer u engleskom uvek moramo da imamo subjekat. Promenili smo i sa mnom u sa njim.
U engleskoj rečenici smo dodali i if i izvršili slaganje vremena, pa je Present Simple (do you want) prešao u Past Simple (wanted, ne did want, jer prepričano pitanje na kraju ima tačku, pa ne sme da ima upitni oblik).
Na kraju, naravno, vežbanja, a ako je nešto ostalo nejasno, slobodno pitajte u komentarima.
Lakše vežbanje
Odlično vežbanje
I još jedno
