Izražavanje buduće radnje

Prvo što treba da imaš na umu jeste to da kad god govoriš o budućnosti - nagađaš. Šta se desilo, znamo. Šta se dešava, vidimo. Šta će biti - čuće se ;) Jedino je izvesno da će sutra izaći Sunce (pod uslovom da nas ne zvizne neki meteor noćas). Sve ostalo je pretpostavka. 

Sledeća važna stvar je da razmisliš koliko je izvesno da će se nešto desiti, odnosno koliki je stepen verovatnoće. E, to je ključno kada biraš na koji ćeš način izraziti buduću radnju.


U ovom tekstu ću obraditi četiri načina: will, going to, Present Simple i Present Continuous. Buduća vremena (Future Continuous, Future Perfect, Future Perfect Continuous) obradiću u posebnim tekstovima.

Ukratko:



A sada i detaljno:



PRETPOSTAVKA

Ovo izdvajam kao podnaslov, jer mi je nekako baš celina za sebe.
Kada pretpostavljamo da će se nešto dogoditi, to činimo ili na osnovu nekih opipljivih pokazatelja, ili nam se prosto javlja. Na našem jeziku bi to bilo ovako:

Stalno se svađaju. Raskinuće garant! (stalne svađe su opipljivi pokazatelj na osnovu koga pretpostavljamo da će raskinuti)

Lepo se slažu, ali ja mislim da će raskinuti. (nema pokazatelja, nego je to neki moj utisak, predosećaj, mišljenje)

U engleskom jeziku za pretpostavku koja se bazira na nečemu opipljivom (što vidimo, čujemo, mirišemo...) koristimo oblik going to. Nažalost, on ne stoji sam za sebe, nego ispred njega stavljamo am, is ili are, u zavisnosti od lica.

Look at the clouds! It is going to rain.
(Pogledaj oblake! Pašće kiša. - tamni oblaci koji se trenutno vide predstavljaju opipljivi pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljamo da će pasti kiša)

I am not feeling well. I am going to faint.
(Ne osećam se dobro. Onesvestiću se. - to što mi nije dobro je pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljam da ću se onesvestiti)

Jasno je da buduće radnje koje pretpostavljamo na osnovu konkretnih pokazatelja imaju prilično veliki stepen verovatnoće. Ako je nebo teget boje a u daljini se čuje grmljavina, pri čemu se vetar pojačava i sve je hladnije, prilično je izvesno da će početi oluja.


Ukoliko se naša pretpostavka da će se nešto dogoditi u budućnosti ne zasniva na nečemu konkretnom, već je stvar našeg osećaja, utiska, mišljenja, tada koristimo will + infinitiv (isti oblik za sva lica).

Takve rečenice najčešće počinju sa I think, I feel, I believe, I suppose..., čime se naglašava da je to naš lični doživljaj.

I think they will win the championship.
(Mislim da će oni osvojiti šampionat. - ne navode se nikakvi razlozi, već eto tako mislim)

She believes she will live abroad in five years.
(Ona veruje da će živeti u inostranstvu kroz pet godina - ne navode se nikakve pripreme za to, neki konkretni pokazatelji, već ona tako pretpostavlja)

Ukoliko se ne radi o dokazanom vidovnjaku, jasno je da je kod ovakve pretpostavke stepen verovatnoće da će se radnja dogoditi mnogo manji nego kod onog teget neba i oluje.

Going to i will nemaju samo ove upotrebe, pa ću ih sada dopuniti.


GOING TO

Ovaj oblik koristimo kada govorimo o nameri, koja je tek na nivou ideje. To znači da još uvek nismo načisto da li će to biti baš tako, da još nismo počeli da radimo na tome, ali nam za sada jeste plan da baš to uradimo. 

I am going to learn Spanish next year.
(Nameravam da učim španski sledeće godine - to mi je želja i namera, ali niti sam našla gde ću na kurs, niti imam ideju koliko to košta, ni da li će i neka drugarica sa mnom...)

She is going to visit most European countries next summer.
(Ona namerava da poseti većinu evropskih zemalja sledećeg leta - to joj je ideja, ali još uvek skuplja novac, ne zna da li će preko neke agencije ili sama, da li će vozom ili stopom...)


NAPOMENA: Naročito obrati pažnju na razliku između:

I am going to school.
I am going to go to school.

U prvoj rečenici imaš klasičan Present Continuous glagola go, i saopštavaš da trenutno ideš (hodaš, putuješ) ka školi (imenica).

U drugoj rečenici imaš oblik going to, posle koga tek ide glagol kojim saopštavaš šta nameravaš da uradiš.



WILL

Pored one upotrebe sa pretpostavkama tipa "javlja mi se", will još koristimo i za:

1) tek donete odluke 

Na primer, sediš u sobi, hladnjikavo je i kažeš "Uključiću grejanje". Sretneš drugaricu, kaže da je pošla u biblioteku, a ti tog trenutka odlučiš da joj praviš društvo i kažeš "Ići ću i ja sa tobom."

It's getting cold. I will turn the heating on.
You are going to the library? I will go with you!

2) obećanja, uz I promise... (obećavam)

I promise I will write about The Passive Voice next time.
(Obećavam da ću sledeći put pisati o Pasivu.)

3) kada nudimo neku pomoć ili uslugu

Don't worry about English grammar. I will help you!
(Ne brini zbog gramatike engleskog. Ja ću ti pomoći!)

4) zvanične najave događaja

The ceremony will take place on Saturday at 11 a.m.
(Ceremonija će se održati u subotu, u 11 sati.)

NAPOMENA: U formalnom engleskom jeziku se još uvek može čuti oblik SHALL, umesto will kod prvog lica jednine i množine. Istina, sve ređe se koristi, ali eto da znaš, da se ne zbuniš kada naiđeš na taj oblik.



PRESENT SIMPLE TENSE

Koristi se za radnje u bliskoj budućnosti, kada se radi o nečemu što ne zavisi od nas, već je propisano nečim - redom vožnje, redom letenja, rasporedom časova ili nekih drugih aktivnosti, TV programom i slično.

The film starts tonight at 8.
The train leaves tomorrow at 9:30 a.m.
The shops close at 8 p.m.


PRESENT CONTINUOUS TENSE


Koristi se za izražavanje radnje u bliskoj budućnosti. Važno je da se radi o čvrstom planu, nekom dogovoru, nečemu što će se sigurno dogoditi (ili se sigurno neće dogoditi - važno je da je sigurno).

Na primer, ako praviš rođendansku žurku za tri dana, to znači da se uveliko spremaš za to, pripreme su u toku, i izvesno je da će žurke biti. Zato ćeš reći:

I am having a birthday party in three days.

Ako se Mija dogovorila da se večeras nađe s drugaricama, to znači da su se dogovorile i u koliko sati i gde se nalaze, i sve su se međusobno čule telefonom.



Mia is seeing her friends tonight.

I kod ove upotrebe važi pravilo da u trajna vremena idu samo glagoli radnje, a ne stanja!


NAPOMENA: Ukoliko se u rečenici ne radi ni o jednoj od prepoznatljivih upotreba will, going to, Present Simple i Present Continuous, najbezbednije je da upotrebiš WILL. Uvek vrši posao i sagovorniku će biti jasno da se radi o nekoj budućoj radnji. Samo vodi računa da ta radnja ne spada ni u šta od onoga što sam od upotreba opisala u ovom tekstu ;)


VEŽBANJA

Going to ili will
Razno


Pogledaj ove rečenice i objasni sam sebi zašto je koje vreme ili oblik upotrebljen:

a.       I’ll be a great teacher in five years’ time!
b.      It’s cloudy outside. It’s going to rain.
c.      The shop opens tomorrow at 9 o’clock.
d.      I’m hungry. I’ll make a sandwich.
e.        I’m flying to Madrid this Saturday.
f.       I’m going to fly to Madrid this Saturday.
g.      She will read the book when she has time.
h.        She will see an alien when pigs fly.



15 коментара:

  1. Kako je neprirodno reći 'I'm going to go to...'onda kažemo: 'going to' + događaj ili mjesto:
    Primjeri:
    We are going to the beach tomorrow.
    Sutra odošmo na plažu.
    She is going to the ballet tonight.
    Ode ona na balet večeras.
    Are you going to the party tomorrow?
    Kazu da da je to neprirodno ali kako rezlikovati da ona trenutno u trenutku govora ide bilo gde, ili namerava da
    igde negde.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mladene, nisam sigurna da sam razumela komentar.
      Glagol GO može biti glavni glagol u rečenici i označavati radnju.
      Može imati i gramatičku funkciju kao u konstrukciji GOING TO.
      Ista je logika kao kod pomoćnih glagola BE, DO, HAVE koji mogu biti i glavni glagoli.
      Ne razumem šta je sporno, a znam da nema ničeg neprirodnog u rečenici "I am going to go..."

      U rečenici "We are going to the beach tomorrow" izabrao si Present Continuous, što znači da je sutrašnji odlazak na plažu već dogovoren i isplaniran i prilično je sigurno da će se ići na plažu.

      Međutim, ako ništa nije isplanirano, nego sediš s društvom i razmišljaš šta bi mogao da radiš sutra,pa ti kao ideja padne na pamet odlazak na plažu, pri čemu to uopšte nije plan, nego tek ideja, tada biraš GOING TO, i kažeš "I am going to go to the beach tomorrow", u značenju "možda bih mogao da odem na plažu, nije loša ideja, a možda smislim i nešto drugo".

      Избриши
  2. puno mi pomaze vas rad. Hvala.
    da li mozete da objasnije jos jedan vid izrazavanje buduce radnje kroz oblik
    to be + to + infinitive
    npr - They are to meet us at the station - srešće nas na stanici
    We are to work very hard this week - ovo je isto buduća radnja
    i ako imate vremena da objasnite proslu radnji sa infinitivom. I u kojim vremenima oni ne mogu stajati.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Младене, колико видим на свом налогу делиш читаоцима савете и објашњења везана строго за енглески језик. За тако нешто треба бити или стручан, или билингвалан. Ја стварно немам времена а ни жеље да помажем некоме да даје савете у вези са енглеским језиком. Смисао овог блога је да помогнем деци и евентуално студентима, да савладају оно што из било ког разлога нису успели да савладају на часу. Само и искључиво то.
      Поздрав!

      Избриши
  3. Imam pitanje profesorka nam je dala recenicu "Sue will come to see us tomorrow.She wil travel by train." Ne razumem zasto ide kod prve recenice will ako se vec zna i vec je isplanirano da ce ona doci,a takodje u sledecoj recenici kad kaze da ce doci vozom.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Oblik WILL se NAJČEŠĆE koristi kada govorimo o budućnosti, a ne radi se ni o jednoj strogo definisanoj upotrebi za koju nam treba neki drugi način za izražavanje buduće radnje.
      S jedne strane, u pravu si da je očigledno da znamo da će Sue doći sutra, a ako će doći vozom, možda je već i kupila kartu. U tom slučaju, to više vuče na isplaniranu buduću radnju. Međutim, moguće je i da se naglašava njena odluka da dođe baš sutra, ili njeno obećanje da će doći baš sutra (pa je ovo sa vozom tek usputna, dodatna informacija).

      Gramatika nije uvek zacementirana. Nekada može da se prihvati više odgovora. Ne znam zašto vam je profesorka dala ove rečenice. Možda je želela da vam pokaže najširu upotrebu WILL za nešto što je činjenica da će se dogoditi u budućnosti u određeno vreme. Ja bih za WILL dala neke drugačije primere, što ne znači da ona nije u pravu. Ponavljam, ne znam šta je ono što ste učili tih dana, ne znam za koju vam je upotrebu ovo dala kao primere.

      Zašto nju ne pitaš?

      Избриши
    2. Zato sto imamo pismeni sutra i nisam stigla da je pitam,ali hvala u svakom slucaju.Radili smo futur znaci potpuno isto je ovo ispredavala sto se Vi ovde napisali,moguce da je ona to tako dala jer smo mi drustveni smer i onda kao malo teze.I opet hvala u svakom slucaju,puno pomazete. :)

      Избриши
    3. Srećno sutra i ne zaboravi - ocena nije merilo znanja, već samo presek tvojih trenutnih sposobnosti da odgovoriš na zadatke ;)

      Избриши
  4. hvala brt sjutra mi kontrolni a jedino mi ovo skripi

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман7. мај 2017. 03:35

    Jel mozete na najprostiji nacin da mi objasnite kada ide will, a kada be going to,zbunjena sam. Hvala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jednostavnije od ovoga ne umem. Možda je problem što ima puno pravila, pa dok se dobro ne nauče i ne slože u glavi, ne može čovek da ne bude zbunjen.
      Ako imaš neki konkretan primer koji te zbunjuje, napiši ga, pa da ga pretresemo.

      Избриши
  6. Imam malo nedoumica oko nekoliko rečenica (zašto tu ide baš taj oblik a ne neki drugi), pritom su sve ove rečenice zapavo zasebne kao zadaci koji se trebaju dopuniti sa glagolom u određenom obliku što znači da bi mi na osnovu ostatka rečenice trebli zaključiti koji oblik tu ide što znači da bi samo jedan oblik bio prihvatljiv:
    - "Is he going to the football match?" međutim ja bih rekao "Will he go to the football match?" jer mi je to logičnije za spontano pitanje
    - "The performance starts at eight o'clock, but we are all going to meet in the Green Cafe at 7.15." ali meni je tu logičnije da stoji "but we are all meeting in the Green Cafe at 7.15." pošto je već određeno tačno vreme i to kao dogovor između više osoba
    - "We are going to go camping this weekend." dok kod ovog ne vidim na osnovu čega mogu da znam da li je ovo ili "We are going camping this weekend." jer oni mogu i onako da planiraju a možda su već to detaljno isplanirali
    - "I've already decided. I am going to sack Harry and there is nothing you can do to make me change my mind." a ovde mi se čini da je prikladnije da stoji "I am sacking Harry..." jer je već odlučio odnosno isplanirao
    - "Tomorrow will be a cold sunny day, according to forecast." a ipak mislim da je logičnije "Tomorrow is going to be a cold sunny day..." jer se to može zaključiti iz vremenske prognoze koja se spominje u rečenici znači da nije neko došao i tek tako rekao to
    i još samo ova (mada po meni slična sa jednom od prethodnih ali ko zna) "We’ll be there at 7.30. Don’t forget to bring the tickets." dok ja mislim da je tu logičnije da stoji "We are being there at 7.30." jer je opet određeno i tačno vreme i u pitanju je dogovor više osoba
    Stvarno ste mi pomogli oko ove lekcije pošto naša nastavnica engleskog nije baš raspoložena za objašnjavanje ali su joj zato kontrolni i pismeni blago rečeno pakleni. A na žalost imam jedan ovaj ponedeljak tako da bih vam bio veooooma zahvalan ako bi ste odgovorili do tada!
    Unapred hvala!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Аутор је уклонио коментар.

      Избриши
    2. Prvo, izvinjavam se što nisam videla komentar na vreme, tako da sam propustila taj ponedeljak i priliku da ti pomognem. A sad po primerima:

      1. Ovde nije stvar u tome da li je naše pitanje spontano, već da li on NAMERAVA da ide na utakmicu.
      2. U pravu si da postoji dogovor, pa u tom smislu ima logike da bude Present Continuous. Međutim, ima logike i da bude going to. Da je dat samo drugi deo rečenice, trajno vreme bi bilo jedini izbor. Ovako, akcenat je na početku predstave, a naša namera da se nađemo ranije je dodatna informacija. Englez ti ne bi zamerio ni jedno, ni drugo, a nastavnica bi trebalo da daje samo jasne i nedvosmislene primere na testu. Bar bih ja tako uradila. U vezanom tekstu već može i drugačije. Pitanje je stava i pristupa da li proveravam i tražim šta moji đaci znaju, ili šta ne znaju. Ja sam za ono prvo.
      3. Baš zato što ne znamo kakve su pripremne radnje preduzeli (nemamo te podatke), smatramo da se za sada radi o ideji i nameri.
      4. To što je odlučio, ne znači da se radi o ugovorenoj radnji. Za Continuous nam treba još podataka - potpisao rešenje, obavestio kadrovsku službu, zakazao sastanak sa Harijem na kome će mu rešenje biti uručeno, i slično.
      5. Ključna reč je prognoza, koja je sama po sebi pretpostavka. Ovo što ti predlažeš koristi se za situaciju u kojoj VIDIŠ nešto u sadašnjosti što ukazuje na to što će se dogoditi (kao onaj primer kad kreće olujni vetar, grmljavina, munje, pa zaključiš - It is going to rain).
      6. Prva rečenica je samo uvod u drugu, koja je važnija, odnosno koja nosi poruku zbog koje se ovo uopšte i izgovara. Continuous se, ponavljam, koristi samo kada je dogovor ključna informacija.

      Buduće radnje jesu zaguljene jer su uvek samo nagađanje. Sigurno je samo da će sutra izaći Sunce, a i to ako nas noćas ne zvizne neki meteor. Ova stroga pravila iz teksta se primenjuju kada su rečenice potpuno nedvosmislene, odnosno kada su upotrebe raznih načina veoma precizne. Kada nisu precizne, najčešće se upotrebljava will.

      I na kraju, objašnjavanje gradiva ne sme da zavisi od raspoloženja nastavnika. Nastavnik za to prima platu i to mu je osnovni posao. Imaš pravo da insistiraš da ti objasni. Ako kaže da nema vremena, imaš pravo da insistiraš da organizuje bar jedan čas dopunske nastave na tu (ili neku drugu) temu. Imaš pravo i da to kažeš odeljenjskom starešini, pedagogu, direktoru.

      Još jednom, žao mi je što nisam ovaj komentar videla na vreme.

      Избриши