Indirektan govor - upitne rečenice

Upitne rečenice, ili pitanja, na kraju imaju znak pitanja.
Međutim, kada ih prepričamo, na kraju prepričanog pitanja stoji tačka.

Toma: "Gde si bila juče?"
Toma me je pitao gde sam bila prethodnog dana.

Važno je da ovo razumete na samom početku, jer se u engleskom jeziku upitni oblik gradi ili uz pomoć glagola TO DO (do, does, did) ili inverzijom. U indirektnom govoru ne sme da bude ni jednog ni drugog, jer se na kraju nalazi tačka, pa i rečenica mora imati oblik izjavne rečenice - bez inverzije ili do/does/did.

Druga važna stvar jeste da se pitanja dele u dve velike grupe:

1. Pitanja koja počinju upitnim rečima -  Wh-questions
Sve upitne reči na engleskom, osim How, počinju sa Wh - who, what, when, where, why, which, whom, whose.

2. YES/NO pitanja, na koja možemo odgovoriti sa DA ili NE
Ona počinju pomoćnim ili modalnim glagolima. Pomoćni glagoli su oni uz čiju pomoć gradimo vremena, ili bar njihov upitni i odrični oblik: do, does, did; am, is, are, was, were; have, has, had; will. Modalni glagoli su: can, could, should, would, must, can, ought to...


Na primer:
"Da li umeš da plivaš?" - "Da, umem."
(Dok na pitanje "Gde si bila juče", nikako ne možeš da odgovoriš sa DA ili NE)

Ove dve vrste pitanja na različite načine prebacujemo u indirektan govor (ne brinite, razlika je sasvim mala), ali pravilo o tome da nema inverzije i pomoćnih glagola za upitni oblik, važi za sva pitanja.

VAŽNO: I kada upitne rečenice prebacujemo u indirektan govor, važe ista pravila kao kod izjavnih rečenica - pravila o slaganju vremena, kao i o izmenama ličnih zamenica, prisvojnih prideva, izraza za vreme i mesto. Pravila možete pogledati u ovom tekstu.

A sada prelazimo na ono što je bitno samo kod upitnih rečenica, najpre Wh-, a onda YES/NO.
Uvodni glagol (reporting verb) najčešće je asked ili wanted to know. Kao što vidite, i ovde je uvodni glagol u prošlom vremenu.



Wh- qustions
(pitanja koja počinju upitnim rečima)

Kod ovih pitanja pravilo je da nakon uvodnog glagola prvo pišemo upitnu reč iz pitanja, pa subjekat, da nam ne bi slučajno promakla inverzija.

Na primer:
John: "Where are you?"
John wanted to know where I was.

Koje smo promene izvršili?
1) Napisali smo uvodni glagol u prošlom vremenu
2) Prepisali smo upitnu reč where
3) Ličnu zamenicu you smo zamenili sa I (jer je mene pitao gde sam)
4) Izvršili smo slaganje vremena, pa je are prešlo u was (Present Simple je prešao u Past Simple)

Ajd još jedan primer:

Sarah: "George, what are you waiting for?"
Sarah asked George what he was waiting for.

Znači, zadržali smo upitnu reč, odmah smo napisali subjekat posle upitne reči, pri čemu je YOU prešlo u HE  (da smo zadržali you ispalo bi da je pitala tebe, a ne njega) i Present Continuous je prešao u Past Continuous - are waiting u was waiting.

A sad primer koji ima i izraz za vreme (prilošku odredbu):

Sally: "Ian, where did you see my brother yesterday?"
Sally asked Ian where he had seen her brother the day before.
Izmene u ovom primeru su sledeće:
you - he
did see - had seen (Past Simple u Past Perfect)
my - her
yesterday - the day before

Upitna reč where je zadržana, i najpre smo napisali subjekat jer ne smemo da zadržimo upitni oblik u prepričanom pitanju.



Yes/No questions
(pitanja koja počinju pomoćnim i modalnim glagolima)

Kod ove druge grupe pitanja važe apsolutno sva pravila koja važe za Wh-pitanja: nema inverzije, menjamo lične zamenice i prisvojne prideve, vršimo slaganje vremena, vršimo izmene kod priloških odredbi ukoliko su potrebne za vernije prenošenje informacije iz direktnog pitanja.

Jedina novina je da nakon onog uvodnog glagola, dodajemo IF (isto kao što smo kod izjavnih rečenica dodali that).

Mary: "Can you help me, Peter?"
Mary asked Peter IF he could help her.

Nakon uvodnog glagola prvo smo stavili IF, pa odmah subjekat, gde je you prešlo u he (jer je pitala njega, a ne tebe), can je prešlo u could, a lična zamenica me (koja je ovde u funkciji objekta) je prešla u her (jer je pomoć potrebna njoj, a ne meni).

Još jedan primer:
Tom: "Did you see my sister yesterday, Ann?"
Tom asked Ann if she had seen his sister the day before.

Pa još jedan:
My father: "Do you want to go with me?"
My father asked me if I wanted to go with him.

Da izanaliziramo malo ovaj poslednji primer:

Moj otac: "Da li želiš da ideš sa mnom?"
Moj otac me je pitao da li sam želela (u tom trenutku) da idem sa njim.
Kao što vidite, i u našem jeziku smo promenili lične zamenice, dok smo na engleskom morali da dodamo "da li JA želim...", jer u engleskom uvek moramo da imamo subjekat. Promenili smo i sa mnom u sa njim.


U engleskoj rečenici smo dodali i if i izvršili slaganje vremena, pa je Present Simple (do you want) prešao u Past Simple (wanted, ne did want, jer prepričano pitanje na kraju ima tačku, pa ne sme da ima upitni oblik).


Na kraju, naravno, vežbanja, a ako je nešto ostalo nejasno, slobodno pitajte u komentarima.

Lakše vežbanje
Odlično vežbanje
I još jedno







Indirektni govor - izjavne rečenice i slaganje vremena

Izjavne rečenice su one koje na kraju imaju tačku (zapovedne imaju uzvičnik, a pitanja upitnik, logično).
Izjavne rečenice mogu biti u potvrdnom i odričnom obliku:

Danas je lep dan.
Sonji se ne dopada ovaj film.

Sećate se primera iz uvodnog teksta o indirektnom govoru?

Pera je rekao Miši: "Video sam tvog brata juče."

Prepričana rečenica bi glasila:
Pera je rekao Miši da je video njegovog brata prethodnog dana.


Na engleskom bi to bilo ovako:
Peter: "Misha, I saw your brother yesterday."
Peter told Misha that he had seen his brother the day before.


Da vidimo šta sam sve promenila:

1. Uvodni glagol (reporting verb) najčešće je TOLD ili SAID (kao što vidite, oba puta u prošlom vremenu jer prepričavamo ono što je rečeno u prošlosti); ako ćemo pomenuti KOME je nešto rečeno, biramo TOLD, a ako je to nebitno - SAID (mada može i said to somebody); postoji još mnogo tih reporting verbs koji pomažu da stil bude bolji, ali nećemo sada o njima.

2. Uvela sam reč THAT (to je kao u srpskom ono DA - Rekao mi je DA će doći sutra); nekada se može i bez njega, ali je sigurnije da zapamtite i uvek upotrebite ovu "uvodnu" reč.

3. Promenila sam ličnu zamenicu I u HE, jer Petar za sebe kaže JA, ali kada prepričavamo njegove reči kažemo da je ON nešto uradio (identičnu promenu vršimo i u našem jeziku).

4. SAW je prešlo u HAD SEEN, odnosno otišli smo za jedno vreme unazad i to se zove slaganje vremena, o čemu ću malo kasnije.

5. Prisvojni pridev YOUR sam promenila u HIS, što bih i na srpskom uradila; da sam zadržala YOUR ispalo bi da je Pera video tvog brata, a ne Mišinog; da je umesto Miše neka Ana, Pera bi video njenog brata (her) 

6. YESTERDAY sam zamenila sa THE DAY BEFORE (može i the previous day), jer je u tom slučaju nebitno kada je Pera razgovarao sa Mišom. Jasno je, ipak, da je njegovog brata video dan pre razgovora.

Kao što vidite, većina promena je logična, i nije ih teško razumeti i zapamtiti. Važno je da dobro pogledate svaku reč i promenite sve što treba da bi se zadržao smisao rečenice u direktnom govoru, a ne nužno i sve reči iz nje. 

Šta sve treba menjati?

a) lične zamenice i prisvojne prideve, da bi i u indirektnoj rečenici bilo jasno ko je šta kome uradio

b) izraze za vreme

now - then (at that moment)
today - that day
yesterday - the day before (the previous day)
tomorrow - the next day (the following day)
last week/month/year - the week/month/year before

c) još neke reči:

here - there
this - that
these - those

I na kraju, da naučimo i to slaganje vremena. Ono traži najviše znanja, jer morate tačno da prepoznate vreme u direktnoj rečenici, da se setite u koje vreme to treba da pređe, a onda da umete sami da napravite to novo vreme. Potrebno je i znanje nepravilnih glagola, zbog Past Simple (II kolona), Present i Past Perfect (III kolona).
Vodite računa da ako u direktnoj rečenici imate odričan oblik, mora da ga bude i u indirektnoj!



SLAGANJE VREMENA

U gramatikama ćete naići na izraze Sequence of Tenses ili Concord of Tenses. Inače, slaganje vremena nije važno samo za indirektan govor. Do slaganja vremena dolazi i u nekim drugim složenijim gramatičkim temama, ali mi ćemo se sada zadržati na onome što je važno za našu temu.

Cela stvar je u tome da sve ide korak unazad - za početak, svaki present prelazi u svoju past varijantu:

Present Simple - Past Simple
Present Continuous - Past Continuous
Present Perfect - Past Perfect

Past Simple - Past Perfect
Past Perfect - nema u šta da pređe, jer od njega nema "prošlije"

Zatim:
can - could
will - would
must/have to - had to

Zapamtite i da će svako AM/IS preći u WAS, a ARE u WERE.

Ovo bi trebalo da je dovoljno za osnovni i srednji nivo znanja.

Sada ćemo to primeniti na nekoliko rečenica. 
Malo ću da bojim reči, da biste lakše ispratili sve promene.

John: "I am very busy now."
John said that he was very busy then.

Jane: "My mother wasn't here."
Jane said that her mother hadn't been there.

Susan: "Greg, I took your pencil last week."
Susan told Greg that she had taken his pencil the week before.

Lilly: "I don't like your shoes."
Lilly told me that she didn't like my shoes.


Ako ima nekih pitanja, pitajte u komentarima.

I na kraju, malo linkova ka vežbanjima:

Vežbanje 3 - ignorišite sedmu rečenicu jer je upitna ;)








Indirektan govor - uvod i zapovedne rečenice

Indirektan govor koristimo kada želimo da prepričamo nečije reči. Cilj nam je da prepričane rečenice budu što vernije originalu, odnosno direktnom govoru. 

Zamislimo da je Pera rekao Miši: "Video sam tvog brata juče".

Pogledajmo sada dve verzije prepričavanja ove rečenice. U prvoj verziji sam se držala originala, a u drugoj sam unela neke izmene:

1. Pera je rekao Miši da je video tvog brata juče.
2. Pera je rekao Miši da je video njegovog brata prethodnog dana.

Kojom rečenicom sam vernije prenela značenje Perine izjave? Drugom, naravno, jer je iz nje jasno da je video Mišinog brata, dan pre nego što je to rekao Miši. 


Peter: "Misha, I saw your brother yesterday."
Peter told Misha that he had seen his brother the day before.

Da bismo sve verno preneli ne treba da verno zadržimo sve reči, već da izmenimo sve što treba dok značenje ne postane savršeno jasno i verno značenju originalne rečenice.

Pre nego što vam to objasnim, zadržaću se na prepričavanju zapovednih rečenica (naredbi i zabrana), jer kod njih nema velikih promena.

ZAPOVEDNE REČENICE (Imperatives)

Naredbe su u potvrdnom, a zabrane u odričnom obliku. 
"Otvori prozor!"
"Nemoj da otvoriš prozor!"

Da bismo prepričali naredbu dodajemo TO i to je jedina izmena koju vršimo. To izgleda ovako:

Teacher: "Open the window!"
Teacher told us TO open the window.

Podvukla sam "told us". Kada prepričavamo, govorimo o nečemu što je izrečeno u prošlosti i zato je taj uvodni glagol najčešće u Past Simple Tense-u.

Posle uvodnog glagola (reporting verb) TELL (u prošlom vremenu told), uvek moramo napisati i kome je rečeno i zato kažemo He told us, He told Mary, She told her brother, itd.

Da bismo prepričali zabranu, koja je u odričnom obliku, koristimo NOT TO, dok odrični oblik NE zadržavamo:

Teacher: "Don't open the window!"
Teacher told his students NOT TO open the window.

I to je to!
Piece of cake, što bi rekli Englezi.


Možda nije loše znati da osim uvodnog glagola tell, možemo koristiti i neke druge glagole, poput ask, invite, order i slično. Koji ćete glagol odabrati, zavisi od smisla rečenice.

Father: "Pass me the salt, please!"
Father asked me to pass him the salt.
(Otac me je zamolio da mu dodam so.)

Mrs Smith: "Come in, please!"
Mrs Smith invited us to come in.
(Gospođa Smit nas je pozvala da uđemo.)

Police officer: "Turn around!"
Police officer ordered him to turn around.
(Policajac mu je naredio da se okrene.)




Prepričavanje

Nije mi baš najjasnije zašto je ovo učenicima toliki problem, ali činjenica je da mnogi ne umeju da prepričaju tekst. Tekst se najčešće prepričava kod kuće, što znači da ga imate pred sobom, imate neki rečnik, imate svesku u kojoj ste zapisali nepoznate reči i izraze, pa opet mnogima bude teško.

Ponekad pomislim da vi imate problem sa prepričavanjem, bez obzira na to na kojem jeziku treba da obavite taj posao.
Zato prvo da raščistimo šta je prepričavanje i kako se prepričava, bez obzira na jezik.


"Sve razumem, ali ne umem da pričam!"

Zvuči poznato?
Moji đaci često imaju problema sa usmenim izražavanjem. Nažalost, nisu u prilici da putuju, da borave u zemljama u kojima se taj strani jezik koristi kao maternji, da odlaze makar na te letnje škole.

Šta možeš da učiniš, u okolnostima koje ne možeš da promeniš, da bi napokon progovorio na engleskom?

Preporučujem vam besplatan kurs

Britanski savet najavljuje internet kurs koji počinje 22. juna i traje šest nedelja. Besplatan je! Treba samo da se prijavite ;)

Nema ocenjivanja ;)

The Passive Voice (Pasivni vid)

Pasiv spada u složenije gramatičke partije.

Koristi se i u našem jeziku, a nazivamo ga "pasivni vid". 
Da vidimo razliku između aktivne i pasivne rečenice:

1. Jovan je razbio prozor.
2. Prozor je razbijen.

Aktivna je ona rečenica kojom saopštavamo da je subjekat izvršio neku radnju nad objektom. U našem slučaju, Jovan je izvršio radnju razbijanja nad prozorom (znam, zvuči glupo kad se tako kaže).



Izražavanje buduće radnje

Prvo što treba da imaš na umu jeste to da kad god govoriš o budućnosti - nagađaš. Šta se desilo, znamo. Šta se dešava, vidimo. Šta će biti - čuće se ;) Jedino je izvesno da će sutra izaći Sunce (pod uslovom da nas ne zvizne neki meteor noćas). Sve ostalo je pretpostavka. 

Sledeća važna stvar je da razmisliš koliko je izvesno da će se nešto desiti, odnosno koliki je stepen verovatnoće. E, to je ključno kada biraš na koji ćeš način izraziti buduću radnju.


U ovom tekstu ću obraditi četiri načina: will, going to, Present Simple i Present Continuous. Buduća vremena (Future Continuous, Future Perfect, Future Perfect Continuous) obradiću u posebnim tekstovima.

Ukratko:



A sada i detaljno:

Uslovne rečenice (Conditionals, If)

Neko ih zove uslovne rečenice, neko if-rečenice, neko kondicionali. Sve vam je to isto. Šta je smisao uslovnih rečenica u našem jeziku? Smisao je u tome da od ispunjenja nekog uslova, zavisi da li će se nešto dogoditi. Isto je i u engleskom jeziku.

Za one koji već znaju, kratak podsetnik:



Za ostale, sledi detaljno objašnjenje.

Past Perfect Continuous Tense

Još jedno vreme koje deluje strašno, a nije. Continuous znači da se sastoji od nekog oblika glagola TO BE i glavnog glagola na koji dodajemo -ING. Past Perfect znači da nam treba baš to vreme glagola to be - HAD BEEN.


had been  +  glagol-ing

Present Perfect Continuous Tense

Ne brini! Nema vremena sa više od četiri reči u nazivu ;) Ovo vreme zvuči zbunjujuće, znam, ali začas ćemo da se "razzbunimo".

Kratko obnavljanje šest osnovnih vremena

Hajde da sistematizujemo ono što smo naučili. Kad god postoji način da se nešto ukapira, ne treba bubati. Nabubano ispari iz glave za dva dana. Ukapiran princip mnogo trajnije ostaje u glavi. Zato ne zauzimajte bezveze prostor u mozgu bubanjem, kad god to možete da izbegnete. 

Past Perfect Tense

Od ovog vremena dalje nema! Šta god da se desilo u prošlosti, Past Perfect je bio pre toga. "Najprošlije" vreme što može da bude! Međutim, ne koristi se za praistoriju. Moglo je i juče da se desi. Čak i jutros. Kako? E, čitaj dalje ;)

Present Perfect Tense

Ovo ne čitajte ako niste odmorni i ako vam koncentracija trenutno nije baš kako treba. U našem jeziku ne postoji slično vreme, što može malo da oteža učenje, a u engleskom ga koriste kao da nijedno drugo nemaju ;) Nije teško naučiti kako se gradi, ali upotreba vam nekada napravi problem. Što pre krenemo, pre ćemo završiti :)


have/has + verb-ed (lll kolona)

Past Continuous Tense

Prošlo trajno vreme, za radnju koja je u prošlosti trajala. Divota! Sve je jasno iz naslova.


was/were  +  infinitive-ing